Пословице су кратке, мудре поруке којима су старији учили млађе генерације на основу свог животног искуства. Оне су се нејчешће усменим путем преносиле кроз народ а добар део њих сакупио је Вук Караџић. Настале су у тренуцима одмора а имају за циљ забаву и разоноду. Значајне су јер код деце развијају логичко размишљање, памћење и разумевање. Ево неколико десетина пробраних:

А дошла си птичице

Црна ноћ сведока нема

Ухватио се тога ко пијан плота

Ако је неко луд, не буди му друг.

Гвожђе се кује док је вруће.

Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко много прича, или све зна, или све лаже.

Ко свакога воли, не воли никога.

Ко с врагом тикве сади, о главу му се лупају.

Ништа нема горе од мутне воде и мутна човека.

У лажи су кратке ноге

Боље врабац у руци него голуб на грани.

Ласно ти је свјетовати мудра, а још лакше преварити луда.

Тешко вуку кога тице хране, и јунаку кога жене бране.

Шта чине деца? Што виде од оца.

Игра мечка пред чичином кућом. Доћи ће и пред нашу.

Без воље не може бити боље

Ако гости нису бесни, кућа није тесна

Бежањем се битка не добија

Ако другог поштујеш за себе не брини

Где је слога ту је и победа

Вуци воле, кад ниси учио школе

Вруће као у паклу

Време је најбољи судија