БОЈЕ

Како настају и како се мешају

Боје су светлосни доживљаји чије зраке региструју очи. Светлост долази из неког извора или се одбија од нечега. Зраци светлости су електромагнетна кретања тачно одређених таласних дужина.

Када кретање зрака светлости на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију неке боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материја види као црна. Између те две границе налази се цео спектар боја.

У сунчевом спектру се могу јасно видети седам боја. Тих седам боја чине: црвена, наранџаста, жута, зелена, цијан, плава, и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја познатији под именом дуга.

Традиционална подела боја у уметности је на основне и сложене. Три основне боје су: црвена, жута и плава. Основне се не могу добити мешањем других боја. Оне се зову и примарне боје.

Нове три тзв. сложене боје добијају се мешањем основних боја као на пример: црвена + жута = наранџаста, плава + жута = зелена и плава + црвена = љубичаста. Те боје су, може се рећи боје другог реда тј. секундарне боје.

Боје трећег реда или тзв. терцијарне боје добијају се мешањем примарних и секундарних (на пример плавозелена, жутозелена и друге). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.

Такође мешањем црвене и зелене боје настаје браон боја. У дугином спектру црвена и зелена нису једна поред друге па се зато не појављује браон боја јер не долази до мешања црвене и зелене боје.

Једна од подела боја је на тзв. топле (црвена, жута, наранџаста) и хладне (плава, љубичаста, зелена). Тако су подељене зато што се у природи могу приметити уз одређена топлотна стања (црвено – ватра, плаво – море). У неутралне боје спадају смеђа, кафена и слично.

Ево неколико примера мешања боја:

Сад покушајте да закључите који је резултат мешања следећих боја: